ПАРКИНСОНИЗМ «ПЛЮС» СИНДРОМЛАРИДА ВА ПАРКИНСОН КАСАЛЛИГИДА GBA ВА VPS35 ГЕН МУТАЦИЯЛАРИНИНГ СОЛИШТИРМА ТАҲЛИЛИ

Mualliflar

  • Гулнора Рахимбоева Кафедра мудири, Тошкент давлат тиббиёт университети Неврология ва психология кафедраси т.ф.д.,профессор Author
  • Дилшода Акрамова PhD докторант, Тошкент давлат тиббиёт университети Неврология ва психология кафедраси докторанти Author
  • Бакҳтиёр Мукхаммедаминов Шифокор Nano medical clinic Author

##semicolon##

Паркинсон касаллиги

Abstrak

Ушбу тадқиқотда Паркинсон касаллиги (ПК) ва паркинсонизм “плюс” (П+) синдромларига эга беморларда GBA ва VPS35 генларидаги мутацияларнинг тарқалиши, уларнинг клиник фенотип билан боғлиқлиги ҳамда патогенетик аҳамияти таҳлил қилинди. GBA мутациялари, айниқса L444P, N370S ва E326K вариантлари ПК гуруҳида П+ гуруҳига нисбатан сезиларли даражада кўпроқ учраб, касалликнинг эрта бошланиши, когнитив бузилиш ва вегетатив дисфункция билан боғлиқ экани аниқланди.

VPS35 генидаги D620N мутацияси асосан классик ПК фенотипи билан мос келиб, П+ гуруҳида кам учради. Тадқиқот натижалари ушбу генетик ўзгаришлар ПКнинг биомаркери сифатида диагностика, прогноз ва персоналлаштирилган терапияни шакллантиришда муҳим аҳамиятга эга эканини кўрсатди.

##submission.citations##

1. Гусев Е.И., Белова А.Н., Бойко А.Н. Нейродегенеративные заболевания: клиника, диагностика, лечение. Москва: ГЭОТАР-Медиа, 2019.

2. Дамулин И.В., Емелин А.Ю. Генетические аспекты болезни Паркинсона: современное состояние проблемы. Нервные болезни, 2021; №1: 25–35.

3. Илюхина В.А., Сотникова А.В. Мутации гена GBA и их влияние на фенотип болезни Паркинсона. Журнал неврологии и психиатрии им. С.С. Корсакова, 2020; 120(8): 45–52.

4. Катунин Ю.М., Супрун Е.В. Современные молекулярно-генетические методы в диагностике паркинсонизма. Биомедицина, 2022; 18(3): 14–22.

5. Федорова Н.Ю., Залялова З.А. Патогенетические механизмы гена VPS35 в развитии болезни Паркинсона. Молекулярная медицина, 2021; 19(4): 30–38.

6. Шпилева А.Ю., Захарова М.Н. Лизосомальные механизмы нейродегенерации при мутациях GBA: обзор литературы. Российский журнал генетики, 2019; 55(11): 1282–1291.

7. Aharon-Peretz J., Rosenbaum H., Gershoni-Baruch R. Mutations in the glucocerebrosidase gene and Parkinson’s disease. NEJM, 2004; 351: 1972–1977.

8. Beavan M.S., Schapira A.H. Glucocerebrosidase mutations and the pathogenesis of Parkinson disease. Annals of Medicine, 2013; 45(8): 511–521.

9. Deng H., Wang P., Jankovic J. The genetics of Parkinson disease. Ageing Research Reviews, 2018; 42: 1–21.

10. Do C.B., Tung J.Y., Dorfman E. Web-based genome-wide association study identifies two novel loci for Parkinson’s disease. PLoS Genet, 2011; 7(6): e1002141.

11. Gao J., Huang X., Park Y. Smoking, caffeine intake, and risk of Parkinson disease. Journal of the American Medical Association, 2010; 304(3): 297–303.

12. Hughes A.J., Daniel S.E., Lees A.J. Improved accuracy of clinical diagnosis of Lewy body Parkinson’s disease. Neurology, 2001; 57: 1497–1499.

13. Malik I., Saeed U., Javed S. VPS35 mutation and its role in Parkinson’s disease pathogenesis. Neuroscience Letters, 2019; 698: 209–215.

14. Nalls M.A. et al. Large-scale meta-analysis of genome-wide association data identifies new risk loci for Parkinson’s disease. Nature Genetics, 2014; 46: 989–993.

15. Schapira A.H.V., Gegg M. Mitochondrial contribution to Parkinson’s disease pathogenesis. Parkinsonism & Related Disorders, 2011; 17: S3–S7.

16. Singleton A.B., Farrer M., Bonifati V. The genetics of Parkinson’s disease: progress and challenges. Human Molecular Genetics, 2013; 22(R1): R9–R15.

17. Zhang Y., Wu X., Lu Y. GBA mutations and clinical heterogeneity in Parkinson’s disease: a systematic review. Movement Disorders, 2018; 33(8): 1230–1242.

18. Bobomuratov, T. A., & Yusupova, U. U. (2023). Identification of clinical and laboratory changes in acute pneumonia in young children living in an unfavorable ecological environment (in Khorezm region). Journal of Intellectual Property and Human Rights, 2(1), 14-20.

19. Bobomuratov, T. A., Yusupova, U. U., Sharipova, O. A., & Bakhronov, S. S. (2020). the influence of ecological enviroment on the homeostatic system and the level of interleukins at acute brochitis in early age children. central asian journal of medicine, 2020(1), 84-91.

##submission.downloads##

Nashr qilingan

2025-12-07

##submission.howToCite##

ПАРКИНСОНИЗМ «ПЛЮС» СИНДРОМЛАРИДА ВА ПАРКИНСОН КАСАЛЛИГИДА GBA ВА VPS35 ГЕН МУТАЦИЯЛАРИНИНГ СОЛИШТИРМА ТАҲЛИЛИ. (2025). JANUBIY OROL BO‘YI TIBBIYOT JURNALI , 1(4), 553-563. https://jurnal.urgfiltma.uz/index.php/SASRSMJ/article/view/251